Rana stimulacija kao ključ razvoja deteta

“Dete živi ono što radi i uči

by Todorović Olga, dipl. psiholog

Naučnici koji se bave ranim razvojem mozga, utvrdili su da izostanak rane stimulacije u kritičnom periodu, ima negativne efekte na kasniji razvoj intelektualnih funkcija. Smatra se da se 50% neuralne osnove razvoja formira do 3. godine života, a 75% do 7. godine života deteta. Upravo ovaj period najpogodniji je za formiranje temelja učenja, sticanje osobina i veština kod dece.

Ukoliko želimo da kod svog deteta  u potpunosti razvijemo sve biološke potencijale koji su mu rođenjem dati, čeka nas dugotrajan posao.  Važno je znati da se razvoj dece sastoji iz četiri važna aspekta koji su u međuzavisnom odnosu. Kako bi psiho-fizički razvoj bio potpun potrebno je voditi računa o:

  • Socijalnom razvoju- razvoju identiteta
  • Intelektualnom/kognitivnom razvoju deteta
  • Zdravom emocionalnom razvoju
  • Telesnom/motoričkom razvoju.

Pojedinim roditeljima može se određeni aspekt učiniti važnijim od nekog drugog, ali bitno je biti upoznat sa tim da je svaki aspekt razvoja podjednako važan i da utiče na razvoj ostalih. Tako će, npr.  usporen motorni razvoj uticati na celokupni tok dečijeg razvoja, razvoj socijalnog identiteta deteta, sa druge strane, može uticati na postizanje boljih intelektualnih postignuća itd.

Vaspitanje i razvoj deteta počinje kod kuće pa su time roditelji najbitniji  činioci razvoja u ranom uzrastu svoje dece. S’ obzirom na ovu važnu ulogu neophodno je znati na koji je način najbolje stimulisati dete u ranom uzrastu kako bi se ono kasnije razvilo u zdravu, srećnu i potpunu individuu.

Poznavanje specifičnosti psiho-fizičkog razvoja pojedinih uzrasta kao i određenih pravilnosti u učenju, mišljenju i pamćenju dece – definitivno je dobar početak!

Najbolji recept za uspeh Vašeg deteta je da vaspitači u predškolskim ustanovama, kao i roditelji u kućnom okruženju od najranijeg uzrasta pozitivno i pravovremeno stimulišu razvoj deteta.

Kako bi se dete razvilo na najbolji mogući način potrebno je da se postave optimalni temelji učenja već u predškolskom sistemu obrazovanja i vaspitanja, a da se nastavni program osnovnog obrazovanja zasniva pretežno na igri i interesovanjima deteta.

“Zauzmite dobar start!”

U skladu sa zakonitostima razvoja do 6.-7. godine života, postavljajte detetu zadatke koji će mu predstavljati izazov. Najbolje je da dete oseti tzv. kognitivni konflikt tj. neravnotežu koja će ga motivisati da dođe do rešenja određenog zadatka i na taj način povrati stanje ravnoteže. Trudite se da zadaci budu malo teži od onoga što dete može samostalno da reši , na taj način ćete “vući” njegov razvoj.

 

Posebno obratite pažnju na igru. Igra je osnovni način upoznavanja sveta i odnosa u ovom periodu odrastanja. Kroz igru deca uče da koriste mozak i eksperimentišu sa predmetima i pojavama. Igre uloga su neizostavne za razvoj socijalnog identita, a na ovaj način deca uče i kako da posvete pažnju, kako da se suoče sa problemima i kako da ih reše. Crtanje, bojenje i muzika najbolje omogućavaju deci da se izraze.

U periodu od 2.-4. godine deca su posebno osetljiva za usvajanje jezika. U poslednje vreme, većina psiholoških istraživanja zagovara rano usvajanje stranog jezika i ističe pozitivne aspete izloženosti stranom jeziku. Smatra se da je bilingvalni mozak mnogo fleksibilniji i kreativniji a da se posebno u ranom detinjstvu stvaraju uslovi za usvajanje pravilne intonacije, dikcije i prozodije jezika. Najbolje je da dete ne uči, već da usvaja strani jezik i to kroz igru u dinamičnoj i veseloj atmosferi. Odrasli bi trebalo da odobravaju i pospešuju detetovu upotrebu stranog jezika i da u što većoj meri izlažu decu stranim sadržajima (pesme, igre, crtani filmovi, putovanje u stranu zemlju).

Razvijanje krupne i sitne motorike prvenstveno utiče na pravilan telesni razvoj, a sve vežbe grafomotorike koje dete savlada uticaće na njegovu spremnost za pisanje. Sport u ranom uzrastu može na najbolji način da nauči dete kako da reaguje na stres i frustraciju.

Kako bi kod deteta razvili funkcionalno znanje potrebno je postavljati mu problemske zadatke u najranijem periodu. Eksperimentišući i povezujući različite tipove gradiva dete uči uviđanjem odnosa. Takav način učenja najefikasniji je i najdugotrajniji. Dete će najbolje zapamtiti ono što je doživelo u svom neposrednom iskustvu, što je dodirnulo, pomirisalo, videlo. Zato je neophodno detetu ponuditi najraznovrsnije stimuluse, aktivnosti, predmete kako bi na najranijem periodu razvilo osetljivost i radoznalost u različitim oblastima.

Rano detinjstvo pogodan je period i za uvođenje matematičkih pojmova u dečiji svet. Kako se kasnije ne bi razvila averzija prema matematici na šta često nailazimo, potrebno je dete pravovremeno uvesti u svet matematike i shvatiti ga kao  svakodnevnu potrebu. Da bi dete shvatilo korist matematike u svakodnevnom životu potrebno je postavljati mu zadatke bliske njegovom iskustvu (“Koliki ćeš kusur dobiti u prodavnici ako je čokolada 10 dinara a ti si poneo 20?”– nešto što je detetu poznato).

“Dete je otac čoveka”

Svakako su koristi od ranog učenja višestruke, u ovom delu nabrojali smo samo neke od njih. Period ranog detinjstva dragocen je za celokupan život osobe i mnoge sposobnosti i osobine definišu se već u ovom periodu.

Saradnjom roditelja i predškolske ustanove najbolje ćemo  uticati na razvoj i formiranje ličnosti naše dece. A valja znati da ukoliko se određeni aspekti u ovom periodu razvoja zanemare, teško ćemo ih kasnije nadoknaditi.

Preporuke roditeljima

 

*  Ne zapostavljajte ni jedan aspekt razvoja u vaspitanju!

*  Neka zadaci koje postavljate detetu budu malo teži od onoga što ono može samostalno da reši.

*  Sport utiče na pozitivno reagovanje Vašeg deteta na  stres

*  Slušajte muziku na stranom jeziku, otputujte u inostranstvo sa detetom ukoliko ste u mogućnosti

*  Igrajte se vrtića/škole sa detetom, razvijajte kod njega pozitivan stav prema vaspitaču/učitelju

*  Postavljajte detetu problemske zadatke od samog početka, neka povezuje činjenice i oblasti

*  Postavljajte mu zadatke bliske njegovom iskustvu.

Leave Your Reply